Elektromagnetno (EM) zračenje predstavlja jednu vrstu kretanja energije kroz prostor koja nastaje kao posledica elektromagnetnih procesa. Elektromagnetno zračenje čine elektromagnetni talasi koji se prostiru brzinom svetlosti. Osnovna karakteristika talasa je njihova frekvencija, odnosno talasna dužina.
EM zračenje se deli na jonizujuće i nejonizujuće. Kod jonizujućeg zračenja talasi nose veliku energiju koja može da ošteti molekule i raskine hemijske veze. Nasuprot tome, nejonizujuće zračenje ima samo termički efekat nad materijom, odnosno zagreva je, što takođe može biti štetno pri dužem izlaganju većim nivoima zračenja.
Sunčevo zračenje je osnovno EM zračenje bez kojeg ne bi bilo života na Zemlji. Bez zračenja Sunca, temperatura Zemlje bila bi kao u međuzvezdanom prostoru, oko -270⁰C. Sama Zemlja takođe emituje EM zračenje, a do Zemlje stižu i razne vrste zračenja iz kosmosa. Čovek je pronašao načine da proizvede EM talase u svim delovima EM spektra i da ih stavi u upotrebu.
Neki od primera korišćenja EM talasa:
Radio talasi se koriste za distribuciju radio i TV programa i
za komunikacije, a mikrotalasi za kuvanje, komunikacije i
distribuciju TV signala. U oblasti infracrvenog zračenja rade pojedini uređaji za kuvanje, daljinski upravljači za
televizore i bezbednosni sistemi. X-zraci upotrebljavaju se za
rendgensko snimanje, a gama zraci u medicini.
Određeni uređaji i tehnologije, bez kojih ne bismo mogli da zamislimo današnji život, rade upravo zahvaljujući EM
talasima. U oblasti viših frekvencija rade radio i TV uređaji,
mobilni
telefoni, kućni bežični telefoni, WiFi mreže, daljinski upravljači, GPS uređaji, a u oblasti nižih frekvencija postoji
EM zračenje koje nastaje od električnih kablova, električnih
motora, uređaja za domaćinstvo, transformatora i punjača za baterije.
Mobilna telefonija korišćenjem radio talasa prenosi informacije – govor i podaci transformišu se preko antena u EM talas. Da bismo mogli da telefoniramo gde god se nalazili, neophodno je da talase našeg telefona registruje neka bazna stanica i da telefon u svakom trenutku može da uhvati signal neke od baznih stanica. Zato i postoji mreža baznih stanica koje pokrivaju teritoriju na kojoj se krećemo. Radio talasi brzo slabe dok se kreću kroz prostor i dodatno kad prolaze kroz prepreke. Kada je bazna stanica daleko, telefon prima slab signal ili je van dometa. Kada telefoniramo u pokretu, uređaj razmenjuje podatke sa jednom ili više baznih stanica. Signal jedne bazne stanice u jednom trenutku postaje previše slab, pa telefon prelazi na komunikaciju sa drugom baznom stanicom čiji je signal bolji. Na taj način razgovor se ne prekida, dok telefon neprimetno „prelazi“ sa jedne stanice na drugu.
Antene baznih stanica služe da transformišu električni signal i preko njih mobilni aparat komunicira sa ostatkom mreže i drugim korisnicima. One se uglavnom postavljaju na visoke tačke, na stubove ili zgrade, kako bi njihov signal moglo da primi što više telefona u toj oblasti. Najčešće su usmerene, kako bi pokrile signalom tačno određenu oblast. Zračenje usmerenih antena može se zamisliti poput snopa baterijske lampe. Neposredno ispod i iznad, kao i iza usmerene antene, zračenje je veoma malo.
Svaki mobilni uređaj poseduje antenu ugrađenu u aparat. Te antene su neusmerene, odnosno zrače u svim pravcima. Za razliku od baznih stanica koje pokrivaju tačno određeno područje, mobilni telefoni odašilju signal u svim pravcima.
Kojom snagom mobilni aparat emituje signal? Pošto radio talasi slabe prilikom prostiranja u prostoru, kada je mobilni aparat dalje od bazne stanice, on mora da emituje većom snagom kako bi bazna stanica mogla da primi i pravilno rastumači njegov signal. Sa druge strane, ako je telefon blizu bazne stanice, on zrači manjom snagom da ne bi ometao prijem signala drugih korisnika. Zbog toga se u mobilnoj telefoniji primenjuje kontrola snage mobilnog aparata. Bazna stanica, porukama koje razmenjuje sa telefonom, diktira kojom snagom će telefon da zrači.
Mobilni telefon povremeno razmenjuje poruke sa baznom stanicom i kad ga ne koristimo. Na taj način se „javlja“ stanici da bi mreža mogla da nas pronađe kada treba da primimo poziv ili poruku. Moderni, pametni telefoni, koji imaju instalirane razne aplikacije, razmenjuju i dodatne poruke.
Prema redosledu pojavljivanja, generacije i tehnologije mobilnih sistema koje se danas koriste su:
•2G (druga generacija) u okviru koje se koriste GSM, GPRS i EDGE tehnologije,
•3G (treća generacija) u okviru koje se koriste UMTS, HSPA i HSPA+ tehnologije,
•4G (četvrta generacija) u okviru koje se koriste LTE i LTE-A tehnologije.
Svaka tehnologija koristi svoj sistem komunikacije između telefona i bazne stanice, pa samim tim i telefon drugačije zrači u zavisnosti od tehnologije koja se koristi. Na ekranu mobilnog telefona u jednom od uglova stoji oznaka tehnologije koju telefon trenutno koristi, uz indikator nivoa signala.
Antene baznih stanica se postavljaju tako da poboljšaju signal tamo gde je slab ili gde ga uopšte nema. Prilikom odabira lokacije za postavljanje bazne stanice obavezno se, prema zakonu, procenjuje uticaj na životnu sredinu. Stručne ocene i studije o proceni uticaja baznih stanica na životnu sredinu mogu da rade isključivo akreditovane laboratorije. Kada se od nadležnih državnih organa dobije pozitivno rešenje, bazna stanica se instalira i pušta u rad. Potom se vrši kontrolno merenje elektromagnetnog zračenja, a kasnije i periodična ispitivanja po potrebi.
Kada je izloženo EM zračenju, ljudsko telo apsorbuje određenu količinu energije. Ta apsorbovana energija se opisuje dozom primljenog zračenja i zavisi od jačine zračenja, karakteristika ljudskog tela i vremena u kojem je telo izloženo zračenju. Osnovna veličina koja opisuje kako telo apsorbuje energiju naziva se specifična stopa apsorpcije - SAR (Specific Absorption Rate). Proizvođači mobilnih aparata obavezni su da u uputstvu navedu maksimalne veličine SAR-a i one moraju biti u propisanim granicama. Evropska i domaća regulativa propisuju 2W/kg kao graničnu vrednost SAR-a lokalizovanog na glavu i trup.
Više međunarodnih organizacija, poput Svetske zdravstvene organizacije (World Health Organization) i Međunarodne komisije za zaštitu od nejonizujućeg zračenja (International Commission on Non-ionizing Radiation Protection) bave se uticajem EM zračenja na ljude. U poslednjih 30 godina objavljeno je više od 25.000 naučnih članaka koji se bave ovom temom. Zaključak SZO jeste da se izlaganje niskim nivoima radio talasa ne može nesumnjivo dovesti u vezu sa posledicama po zdravlje. Jedini sigurno dokazani efekat nejonizujućeg zračenja na ljude jeste zagrevanje tkiva.
Za više informacija, posetite:
U svakoj zemlji postoje zakoni koji određuju graničnu vrednost jačine zračenja na mestima na kojima se može naći čovek, a kod nas je to Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja. Tim zakonom propisane su granične vrednosti u Srbiji, koje su znatno manje od preporučenih standarda koje postavlja Međunarodna komisija za zaštitu od nejonizujućeg zračenja i koje podržava Svetska zdravstvena organizacija.
Telekom Srbija, kao društveno odgovorna kompanija koja vodi računa o zaštiti životne sredine, strogo poštuje sve nacionalne propise i prati evropska i svetska istraživanja u ovoj oblasti.
Ne koristite mobilni telefon u vožnji jer korišćenje funkcija telefona odvraća pažnju od vožnje. Ako morate da telefonirate dok ste za volanom, koristite zakonom dozvoljene handsfree uređaje.
Udaljite telefon od svih elektronskih implantata (kardio-stimulatori, insulinske pumpe, neurostimulatori), kako biste izbegli rizik od ometanja rada implantata.
Poštujte bezbednosne instrukcije i zabrane upotrebe mobilnih aparata na određenim mestima (avioni, bolnice i sl.). U avionima se mobilni aparati moraju ugasiti prilikom poletanja i sletanja, jer njihovi signali mogu da ometu uređaje i signale koje avion koristi. U bolnicama je, u određenim zonama, potrebno ugasiti mobilne aparate zbog mogućeg ometanja medicinske opreme.
Ne kupujte mobilne aparate van konvencionalne mreže distribucije koja garantuje usklađenost sa međunarodnim preporukama i standardima.
Udaljenost od izvora zračenja igra važnu ulogu u ukupnoj dozi energije koju će telo apsorbovati. Koliko će energije stići do nas, zavisi od snage izvora zračenja, njegove udaljenosti od nas i prepreka na koje EM talas nailazi na putu do nas.
Vreme izloženosti takođe je važno za ukupnu dozu energije koju će telo apsorbovati. Dugotrajno izlaganje slabijem EM zračenju može dati istu dozu apsorbovane energije u telu kao kratkotrajno izlaganje jačem EM zračenju.
Izvori EM zračenja u mobilnoj telefoniji su bazna stanica i mobilni uređaj. Antene bazne stanice emituju usmeren signal koji sa udaljenošću brzo opada, dok mobilni telefon zrači u svim pravcima. Za razliku od baznih stanica koje se nalaze daleko od nas, mobilni telefoni su uvek uz nas, pri čemu je zračenje telefona veće kada je snaga primljenog signala manja. Novija relevantna istraživanja ukazuju da pri srednjem nivou snage signala bazne stanice (2 ili 3 „crtice“ na indikatoru signala) čovek za 3 minuta razgovora telefonom primi prosečno dozu zračenja od telefona koja je približno jednaka onoj koju od bazne stanice primi za 3 meseca, 24 sata dnevno. U slučaju lošeg signala sa bazne stanice (1 „crtica“ na telefonu), ovaj odnos je još drastičniji. Isto istraživanje pokazuje da je za prosečno vreme razgovora ukupna doza zračenja koju telo primi, od telefona i od bazne stanice, mnogostruko manja kad se priča u uslovima dobrog signala nego kad se priča u uslovima lošeg signala.
Vrsta mobilne tehnologije (2G, 3G ili 4G) i različiti servisi u okviru mobilne telefonije - razgovori, poruke, internet - takođe utiču na različite nivoe snage mobilnog uređaja i, samim tim, na dozu zračenja. Različiti nivoi EM zračenja se emituju prilikom uspostavljanja veze i nakon što se veza uspostavi. Kod 2G tehnologije, telefon prilikom uspostave veze emituje maksimalnom snagom, a nakon uspostave veze snaga se smanji na minimalan nivo dovoljan da bazna stanica primi i protumači njegov signal. Prilikom uspostave veze kod 3G tehnologije, telefon najpre emituje malom početnom snagom, a zatim je povećava dok od bazne stanice ne dobije povratni odgovor, a procedura je vrlo slična i kod 4G tehnologije. Nakon uspostave veze, bazna stanica šalje informaciju telefonu da poveća, smanji ili održava snagu. Kada je telefon na 3G i 4G, on mnogo brže prilagođava svoju snagu minimalno potrebnom nivou nego kada je na 2G. Tokom razgovora ili prenosa podataka, snaga kojom telefon emituje preko 2G tehnologije veća je od one kojom emituje preko 3G i 4G tehnologije. Telefon u trenutku slanja SMS poruke takođe emituje nešto višom snagom, ali je taj prenos kratkotrajan i telefon je pri tome udaljen od tela.
Kompanija Telekom Srbija, u saradnji sa Elektrotehničkim fakultetom Univerziteta u Beogradu i pod pokroviteljstvom Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, pokrenula je društveno odgovornu kampanju „Biraš kako komuniciraš“, u kojoj se korisnici mobilne telefonije savetuju na koji način da smanje izloženost elektromagnetnom zračenju... Čitaj dalje
Na ovogodišnjoj Akademiji modernog menadžmenta koju organizuje strudentska organizacija ESTIEM sa beogradskog FON-a, predstavljena je aktuelna društveno odgovorna kampanja „Biraš kako komuniciraš”, koju je Telekom Srbija nedavno pokrenuo.... Čitaj dalje
U beogradskom Studentskom kulturnom centru održano je predavanje o aktuelnoj društveno odgovornoj kampanji „Biraš kako komuniciraš“, koju je kompanija Telekom Srbija pokrenula u saradnji sa Elektrotehničkim fakultetom Univerziteta u Beogradu i resornim Ministarstvom... Čitaj dalje
Telekom Srbija koristi mrežnu opremu renomiranih svetskih proizvođača koja zadovoljava internacionalne i nacionalne standarde. Prilikom postavljanja i puštanja baznih stanica u rad, kompanija poštuje sve propise, uključujući i one u oblasti zaštite od nejonizujućeg zračenja. Budući da postoji veliko interesovanje javnosti za uticaj EM zračenja mobilne telefonije, Telekom Srbija se aktivno angažuje na tehničkom istraživanju EM zračenja i podizanju svesti o izvorima EM zračenja.
LEXNET je naučno-istraživački projekat pod pokroviteljstvom Evropske unije (EU), u kome učestvuje 17 partnera iz devet zemalja: Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Španija, Belgija, Portugal, Rumunija, Crna Gora i Srbija. Partneri su operatori, proizvođači opreme, istraživački centri i univerziteti.
Cilj projekta je smanjenje zračenja u bežičnim mrežama (2G/3G/4G, WiFi i druge) kroz upotrebu novih radio-komponenti i tehnika prenosa, topologija mreže i tehnika upravljanja mrežom, ali i bolje upoznavanje javnosti sa stvarnim doprinosima pojedinih izvora zračenja ukupnoj izloženosti ljudi i životne sredine. Telekom Srbija na ovom projektu učestvuje u saradnji sa Elektrotehničkim fakultetom Univerziteta u Beogradu. Rezultati se objavljuju na web stranici projekta.
Šta je nejonizujuće zračenje?
Da li ima razlike u jačini zračenja između baznih stanica mobilnih operatora?
Do kog rastojanja telefoni zrače?
Koliko mobilni telefon zrači prilikom razgovora?
Na kojoj udaljenosti treba držati mobilni telefon kako bi bili bezbedniji od neželjenog zračenja?
Da li mobilni telefon zrači i druge ljude dok pričamo?
Da li telefon više zrači kada je na punjaču?
Da li mobilni telefon zrači i kada se ne koristi?
Da li telefon zrači i kad je ugašen?
Šta tačno znači kada se mobilni uređaj pregreje i da li je to pokazatelj zračenja?
Posedujem tablet sa karticom za internet, koji je više vremena u “stand by” režimu nego što ga koristim. Da li uređaj zrači i tada?
Koliko mobilni telefon treba da bude udaljen od čoveka tokom spavanja?
Mobilni telefon držim pored jastuka kada spavam, da li je to štetno?
Da li mobilni telefon zrači kada se koristi za slušanje muzike ili u sličnim situacijama?
Da li telefon više zrači kada koristim mobilni internet ili WiFi?
Da li je tačno da u toku pozivanja telefon više zrači nego kada se veza uspostavi?
Da li se prilikom deljenja interneta putem mobilnog telefona (hotspot) povećava zračenje?
Kolika je dozvoljena vrednost zračenja mobilnih telefona?
Kako i gde saznati vrednost zračenja pojedinih modela telefona?
Koristim mobilni telefon sa velikim displejom. Da li takvi uređaji više zrače?
Koristim mobilni telefon sa velikim displejom. Da li takvi uređaji više zrače?
Da li dual SIM mobilni telefon zrači više od telefona sa jednom SIM karticom?
Da li mobilni telefon više zrači kada koristi 3G ili 4G mrežu?
Da li telefon više zrači kada hvata Edge signal nego kada hvata 3G i 4G?
Kako smanjiti izloženost zračenju mobilnih telefona?
Da li upotreba Bluetooth slušalica smanjuje zračenje telefona?
Da li vremenske (ne)prilike utiču na nivo zračenja mobilnih telefona?
Da li sam izloženija udaru groma ukoliko pričam mobilnim telefonom dok grmi?
Koju vrstu zračenja emituje bazna stanica?
Šta više zrači, bazna stanica ili mobilni telefon?
Na kojoj razdaljini bazne stanice najviše zrače?
Kolika je povezanost mobilnih telefona i antena?
Da li veća udaljenost od bazne stanice utiče na povećano zračenje mobilnih telefona?
Kada je zračenje telefona najveće?
Živim u centru grada i nemam problema sa signalom, ali kada odem na selo često se mreža gubi. U kojoj situaciji sam više izložen zračenju?
Da li debeli zidovi u nekim zgradama zbog kojih je signal na telefonu slabiji, takođe štite i od zračenja baznih stanica?
Šta više zrači - mobilni telefon ili mikrotalasna?
Kakve posledice i koje indikacije zračenje ima?
Da li zračenje mobilnih telefona izaziva tumor ili neke druge ozbiljne zdravstvene smetnje?
Da li trudnice treba manje da koriste mobilni telefon i da li zračenje može da utiče na razvoj ploda?
Jesu li deca više ugrožena pri upotrebi mobilnih telefona?
Koje su posledice dugotrajne upotrebe mobilnog telefona?
Da li zračenje WiFi mreže utiče na ljude?
Da li mobilni telefon loše utiče na pamćenje i koncentraciju?
Ako niste pronašli odgovor na temu koja vas zanima,
pošaljite nam vaše pitanje na biras@kakokomuniciras.rs
Preporučujemo korišćenje telefona u uslovima dobrog signala. Osim što se manje izlažete zračenju, produžavate i trajanje baterije mobilnog uređaja.
Izbegavajte upotrebu mobilnih telefona u uslovima slabog signala, npr. u liftovima, podrumima, jer telefon tada emituje svoj signal većom snagom kako bi ostvario potrebnu povezanost sa baznom stanicom.
Udaljite telefon od sebe prilikom uspostavljanja veze jer na taj način smanjujete izloženost EM zračenju.
U slučaju da telefon koristite kao alarm za buđenje, udaljite ga od sebe i na taj način smanjite zračenje zbog pozadinskog prenosa podataka kod aplikacija.
Za kratke dogovore koristite SMS i smanjite izloženost zračenju, budući da je trajanje signala kraće, a udaljenost od trupa i glave veća. Imajte na umu da je SMS za dogovor, a ne za razgovor.
Korišćenje mobilnih telefona gledanjem u ekran, poput slanja poruka ili surfovanja internetom, podrazumeva da je mobilni aparat udaljen od trupa i glave, što smanjuje izloženost zračenju.
Pri dužem vremenskom izlaganju, telefon koji je aktivan (razgovor, internet) utiče na povećanje temperature najbližih površina u svom okruženju, pa se iz predostrožnosti savetuje da udaljite telefon od tela prilikom korišćenja.
Izbegavajte korišćenje telefona pri velikim brzinama (npr. dok se nalazite u vozilu koje je u pokretu), jer u tom slučaju telefon mora da uspostavlja vezu sa antenama različitih baznih stanica da razgovor ne bi bio prekinut. Pri svakom tom povezivanju, telefon često emituje većom snagom.
Nejonizujuće je ono zračenje koje nema dovoljno energije da raskida veze unutar jona ili molekula (ne može da stvara jone, zato se i zove nejonizujuće). U nejonizujuće zračenje spadaju radio talasi, mikrotalasi, infracrveno zračenje, vidljiva svetlost i UV zračenje nižih frekvencija. Zračenje mobilnog telefona i zračenje bazne stanice spadaju u nejonizujuće zračenje.
Jačina zračenja zavisi od tipa stanice, a ne od operatora. Svi operatori koriste standardizovanu opremu.
Intenzitet zračenja mobilnog telefona zavisi od toga koliko je dobar signal od bazne stanice sa kojom telefon komunicira. Ukoliko je signal bazne stanice bolji, telefon emituje slabijom snagom, i obratno, ukoliko je signal bazne stanice slabiji, mobilni telefon pojačava emitovanje dok se ne uspostavi veza potrebnog kvaliteta sa baznom stanicom.
Zračenje telefona je jače prilikom razgovora nego kad je telefon u stand-by režimu, ali i dalje u zakonom propisanim granicama. Preventive radi, savetuje se izbegavanje dužih razgovora, ili da se u toku razgovora menja strana glave na koju je naslonjen telefon.
Telefoni su napravljeni tako da ne zrače više od maksimalno propisanih vrednosti koje se smatraju bezbednim. Međutim, zbog efekta zagrevanja i preventive radi, poželjno je pridržavati se saveta za pravilnu upotrebu.
Da, ali elektromagnetno zračenje jako brzo opada sa rastojanjem.
Da, ali u manjoj meri nego u aktivnom režimu. Telefon povremeno emituje određene signale ka baznoj stanici, a aplikacije na pametnim telefonima povremeno šalju poruke ka svojim serverima i kad ih ne koristite.
Ne. Da biste smanjili izloženost elektromagnetnom zračenju, telefon možete gasiti u toku noći ili u situacijama kada vam nije neophodan.
Pregrevanje nije isključivo pokazatelj povećanog zračenja. Mobilni može da se pregreje i prilikom punjenja ili dok procesor intenzivno radi (npr. dok se igraju igrice).
Pošto se ne radi o stalnoj komunikaciji sa baznom stanicom, kao u slučaju aktivnog korišćenja tableta, zračenje uređaja je znatno slabije, ali postoji. Aplikacije na pametnim uređajima povremeno šalju poruke ka svojim serverima i kad se ne koriste.
Savetuje se da uređaj bude što dalje od tela ili da bude isključen.
Izbegavajte držanje telefona pored glave, jer telefon povremeno emituje poruke ka baznoj stanici i kad ne razgovarate. Isto tako, aplikacije na pametnim telefonima povremeno šalju poruke ka svojim serverima.
Ukoliko slušate muziku skidajući je sa interneta, telefon aktivno komunicira sa baznom stanicom, pa je samim tim i pojačano zračenje. Ukoliko slušate muziku sa telefona, telefon ne zrači konstantno, ali povremeno emituje signal ka baznoj stanici i aplikacije na pametnim telefonima šalju poruke ka svojim serverima.
Zavisi od izlazne snage WiFi uređaja, kao i od udaljenosti od bazne stanice. WiFi nema mogućnost kontrole snage i zato uvek zrači istom snagom, dok mobilni telefon prilagođava svoju snagu datim uslovima.
Zavisi od tehnologije preko koje se veza uspostavlja. Kada je na 2G, telefon prilikom uspostave veze emituje maksimalnom snagom i nakon uspostave veze smanji je na nivo dovoljan da bazna stanica primi i protumači njegov signal. Prilikom uspostave veze putem 3G tehnologije, telefon najpre emituje malom početnom snagom, a zatim je povećava dok od bazne stanice ne dobije povratni odgovor. Telefon koji je na 4G prilikom uspostave veze emituje proračunatom početnom snagom i zatim je povećava dok ne uspostavi vezu sa stanicom. Savetuje se, dakle, da telefon za vreme uspostave veze bude udaljen od glave i da se prinese tek po uspostavljanju veze.
Regulativa koja ograničava zračenje mobilnog telefona izražena je kroz graničnu vrednost za SAR, a ona ne sme da prelazi 2W/kg u EU.
Telefoni, po specifikacijama proizvođača, spadaju u određene klase koje im definišu maksimalne izlazne snage. Možete se više informisati putem raznih sajtova na internetu poput http://sarvalues.com, ali je najsigurnije proveriti specifikaciju modela od strane proizvođača koja je najčešće istaknuta ili na samom pakovanju telefona ili u pratećoj dokumentaciji.
Veličina ekrana nema značajnijeg uticaja na zračenje.
Veličina ekrana nema značajnijeg uticaja na zračenje.
Telefon povremeno emituje poruke ka baznoj stanici i kada ne razgovarate. U slučaju dual SIM telefona, radi se zapravo o dva telefona. Kako je emitovanje najjače dok razgovarate i telefon je najbliže glavi, tada je ipak aktivna samo jedna kartica, pa se može reći da je razlika zanemarljiva.
Zavisi od frekvencije na kojoj radi 3G, odnosno 4G, kao i od pokrivenosti koju ostvaruju ove mreže. Na to mogu uticati i aplikacije koje se koriste. U svakom slučaju, bolji signal mreže znači manje zračenje telefona.
Koristite svoj telefon u uslovima dobrog prijema, odnosno izbegavajte korišćenje telefona u uslovima slabog prijema. Udaljite telefon od sebe prilikom uspostavljanja veze (nakon biranja broja). U slučaju da telefon koristite kao alarm za buđenje, postavite ga dalje od sebe. Za kratke dogovore koriste SMS poruke. Izbegavajte korišćenje telefona pri velikim brzinama (npr. dok se nalazite u vozilu koje je u pokretu). Informišite se o svom mobilnom telefonu i vrednosti SAR-a.
Bluetooth tehnologija se koristi za prenos signala na malim razdaljinama (kod slušalica je to do 10m), tako da je samim tim snaga emitovanja veoma niska. Korišćenjem slušalica se mobilni aparat udaljava od glave, tako da je uticaj od strane telefona manji. Sa druge strane, s obzirom da se radi o bežičnoj tehnologiji, Bluetooth slušalica takođe zrači, ali manjom snagom nego mobilni telefon. Međutim, kako se slušalica prilikom upotrebe nalazi direktno na uhu, mišljenja u vezi sa stalnom upotrebom su podeljena.
U pitanju su beznačajne razlike.
Bazna stanica generiše elektromagnetno zračenje koje emituje antena (jedan od delova bazne stanice). Radi se o nejonizujućem zračenju.
Zavisi od udaljenosti od antena bazne stanice i od kvaliteta signala. Antene bazne stanice emituju usmeren signal koji sa udaljenošću brzo opada, dok mobilni telefon zrači u svim pravcima. Za razliku od baznih stanica koje se nalaze daleko od nas, mobilni telefoni su uvek uz nas.
Antene baznih stanica su zapravo one koje emituju zračenje. Signal je najjači kod same antene, u smeru u kojem je usmerena sama antena, a sa udaljenošću brzo opada. Antene bazne stanice su uglavnom usmerene u prostoru, pokrivaju tačno određeno područje. Neposredno iza i ispod antene zračenje antene je relativno malo. Antene su po pravilu postavljene tako da se čovek ne može naći u oblastima gde je visok intenzitet zračenja. Pristup je moguć samo tehničkim licima koja su upoznata sa merama bezbednosti.
Telefoni neprestano komuniciraju sa antenama, osim kada su ugašeni.
Bazna stanica telefonu koji se nalazi u blizini nalaže da emituje smanjenom snagom da ne bi svojim radio talasima smetao radio talasima drugih korisnika. Time se smanjuje i potrošnja baterije. Kada je daleko od stanice, telefon mora da emituje većom snagom da bi uspostavio kontakt sa baznom stanicom. Signal telefona slabi prelaskom većih udaljenosti do bazne stanice, pri čemu neminovno nailazi i na prepreke koje ga dodatno slabe.
Telefon najviše zrači kada se nalazite u području slabog signala koje nije dovoljno pokriveno baznim stanicama.
Izloženost u području slabije pokrivenosti, u ovom slučaju na selu, višestruko je veća tokom razgovora. Kada se telefon ne koristi, izloženost je veća u području bolje pokrivenosti, u ovom primeru to je u gradu.
Da, zaštićeniji ste od polja koje emituju antene baznih stanica, ali ste zato izloženiji uticaju mobilnog telefona koji pojačava signal nastojeći da komunicira sa baznom stanicom.
Ova dva uređaja rade na različitim frekvencijama, pa se ne mogu tako lako direktno porediti, a odgovor u velikoj meri zavisi i od tačnog položaja oko mikrotalasne rerne gde se zračenje posmatra. Bitno je naglasiti da za oba uređaja postoje propisane vrednosti koje se poštuju.
U slučaju nejonizujućeg zračenja, kakvo je u mobilnoj telefoniji, jedini sigurno dokazani efekat je zagrevanje tkiva.
Iako ovakve tvrdnje nisu dokazane, zdravstvene organizacije savetuju umerenost u upotrebi i predostrožnost.
Telefon ne bi trebalo držati u predelu stomaka. Pored toga se preporučuje poštovanje opštih saveta o pravilnoj upotrebi telefona.
Dečije telo je drugačije od tela odraslih i brže apsorbuje energiju zračenja, pa se, predostrožnosti radi, kod dece preporučuje oprezniji pristup pri korišćenju mobilnog telefona.
Za sada nema pouzdanih dokaza o posledicama. U svakom slučaju se preporučuje pravilna i umerena upotreba mobilnog telefona.
WiFi mreža je takođe izvor elektromagnetnog zračenja. WiFi ruteri se nalaze često u kući, blizu korisnika, a telefon kad se koristi WiFi ne podešava snagu kao kad koristi mobilnu mrežu, već uvek emituje signal istom snagom. Najbolje bi bilo isključivati WiFi uređaje kada ih ne koristite.
Kompanija Telekom Srbija, u saradnji sa Elektrotehničkim fakultetom Univerziteta u Beogradu i pod pokroviteljstvom Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, pokrenula je društveno odgovornu kampanju „Biraš kako komuniciraš“, u kojoj se korisnici mobilne telefonije savetuju na koji način da smanje izloženost elektromagnetnom zračenju.
Za potrebe kampanje pokrenut je mikrosajt kakokomuniciras.rs na kojem se, pored saveta o pravilnoj upotrebi mobilnih uređaja, nalaze osnovne informacije o izvorima elektromagnetnog (EM) zračenja, načinu funkcionisanja mobilnih mreža i zakonskim okvirima u ovoj oblasti. U Srbiji ima više od 10 miliona korisnika mobilne telefonije i osnovna ideja kampanje jeste da se svi oni upoznaju sa time kako radi mobilna mreža i kako da smanje svoju izloženost EM zračenju kao neminovne posledice korišćenja mobilnih, ali i drugih uređaja na koje smo svakodnevno upućeni.
Među osnovnim preporukama, na ovom mikrosajtu se nalaze i saveti korisniku da izbegava korišćenje telefona u uslovima slabog prijema, da udalji uređaj od sebe prilikom uspostave veze ili dok spava kao i da koristi SMS za kratke dogovore. Kako se savremeni život ne može zamisliti bez mnogih uređaja koji rade pomoću elektro-magnetnih talasa, a među njima su i mobilni telefoni, cilj projekta je upoznavanje javnosti sa izvorima EM zračenja, kao i načinima njegovog smanjenja pravilnom upotrebom samih uređaja.
Neophodnost pokretanja ovakve kampanje pokazali su i rezultati istraživanja koje je za Telekom Srbija ove godine sprovela agencija GfK, prema kojem je ubedljiva većina ispitanika, čak 92%, svesna zračenja različitih uređaja koji nas okružuju dok, istovremeno, mobilni telefon ne prepoznaju kao primarni izvor elektromagnetnog zračenja. Telekom Srbija ovim projektom zapravo nastavlja da edukuje svoje korisnike, nastojeći da kod njih podstakne svest o odgovornom korišćenju uređaja i usluga koje im kompanija pruža. Posetiocima mikrosajta dostupne su informacije o dodatnim merama koje kompanija preduzima u ovoj oblasti vodeći računa o zaštiti životne sredine i svim zakonskim propisima.
Na ovogodišnjoj Akademiji modernog menadžmenta koju organizuje strudentska organizacija ESTIEM sa beogradskog FON-a, predstavljena je aktuelna društveno odgovorna kampanja „Biraš kako komuniciraš”, koju je Telekom Srbija nedavno pokrenuo.
Predstavnice kompanije, Milica Popović iz Direkcije za tehniku i Ivana Filipović iz Sektora za PR, potrudile su se da studentskoj publici različitih obrazovnih profila predstave pojam društveno odgovorne kampanje, načine vođenja i komunikacione aspekte, kao i stručne, tehničke motive koji su doveli do pokretanja kampanje. „Uz edukativni film koji prati kampanju „Biraš kako komuniciraš“ objasnili smo komunikacione izazove sa kojima smo se susretali tokom pripreme kampanje – kako opštoj javnosti približiti prilično komplikovanu tehničku materiju na razumljiv način. Bilo je veoma korisno da kroz pitanja i diskusiju sa studentima saznamo kako generacija stasala u digitalnoj eri gleda na ovu temu“, izjavila je Ivana Filipović, glavni menadžer za korporativnu društvenu odgovornost.
Stručne motive pokretanja kampanje predstavila je Milica Popović, šef Službe za planiranje mreže. „Može se oceniti da postoji zabrinutost javnosti u vezi sa elektromagnetnim zračenjem, kao i nedovoljno razumevanje funkcionisanja mobilne telefonije. Zbog toga smo pokušali da prenesemo relevantne rezultate istraživačkog projekta LEXNET koji se bavi temom elektromagnetnog zračenja, ukažemo na svetske tehničke trendove i istaknemo važnost edukacije i razgovora o temama koje brinu javnost“, istakla je Milica Popović.
Sudeći prema broju pitanja, kampanja „Biraš kako komuniciraš“, dotakla je pravu temu, a predavanje je izazvalo veliko interesovanje i pozitivne reakcije studentske publike.
U beogradskom Studentskom kulturnom centru održano je predavanje o aktuelnoj društveno odgovornoj kampanji „Biraš kako komuniciraš“, koju je kompanija Telekom Srbija pokrenula u saradnji sa Elektrotehničkim fakultetom Univerziteta u Beogradu i resornim Ministarstvom. Predavanju su prisustvovali srednjoškolci i studenti Beogradskog univerziteta različitih obrazovnih profila.
Cilj predavanja bio je da se kod omladine razbiju predrasude o elektromagnetnom zračenju i da im se na zanimljiv i razumljiv način približi pojam mobilne mreže. Kampanju „Biraš kako komuniciraš“ predstavili su Milica Popović iz Telekoma Srbija i Mladen Koprivica sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
Naglasivši da je kampanja edukativnog karaktera i da joj je cilj da predoči javnosti kako funkcioniše mobilna telefonija, Mladen Koprivica je istakao da istraživanja pokazuju da javnost nije svesna da postoji komunikacija između bazne stanice i mobilnog telefona koja stvara elektromagnetno polje. „Pošto se mi nalazimo neposredno u okruženju mobilnog telefona, mnogo smo češće izloženi njegovom zračenju i zato želimo mladim ljudima da objasnimo osnovne pojmove elektromagnetnog zračenja i šta oni mogu da urade da smanje sopstvenu izloženost“, izjavio je Mladen Koprivica.
Milica Popović je naglasila da raste nivo zabrinutosti ljudi o ovoj temi, a da se zapravo mali broj tačnih činjenica plasira u javnost. „To je razlog zašto smo ovde, sa mladima, koji najviše koriste mobilne telefone, i to napredne servise, a upravo zbog tog velikog i mnogostrukog korišćenja, mobilni telefon postaje dominantan izvor zračenja. Zato želimo da im pokažemo kako da jednostavnim postupcima smanje izloženost elektromagnetnom zračenju, koje je ionako u propisanim granicama“, rekla je Milica Popović.
Kampanja „Biraš kako komuniciraš“ pokrenuta je u novembru 2015. godine sa ciljem da se edukuje javnost o elektromagnetnom zračenju i nudi savete o pravilnom korišćenju mobilnih telefona kako bi se smanjila izloženost zračenju mobilne telefonije.